м 1. büt, sənəm; 2. pərəstişgah, səcdəgah; əziz-xələf; 3. zırrama, axmaq; ◊ стоять (сидеть) идолом müqəvva kimi oturmaq.
м 1. büt, sənəm; 2. pərəstişgah, səcdəgah; əziz-xələf; 3. zırrama, axmaq; ◊ стоять (сидеть) идолом müqəvva kimi oturmaq.
1. рел. идол (бязи инсанрин динра бут, яни кIарасдикай ва я маса затIуникай инсандин, я гьайвандин, я маса шейэрин шикилда раснавай аллагьдин суь
Tam oxu »-а; м. (греч. eidōlon - образ, подобие, изображение) см. тж. идолище, идольский, идольски 1) Статуя, изваяние, которым язычники поклоняются как божеству; истукан, кумир. Высеченный резцом идол. Деревя
Tam oxu »