НАБИТЬ

сов. 1. doldurmaq (ağzına qədər), tıxamaq; 2. keçirmək, taxmaq; набить обруч на бочку boçkaya (çəlləyə) çənbər taxmaq; 3. toxuc. naxış vurmaq (çitə və s.); 4. əzmək, sürtmək, sürtüb əzmək, toxundurub əzmək; 5. taxmaq, çalmaq, vurmaq; набить гвоздей в стену divara mıx(lar) vurmaq (çalmaq); 6. sındırmaq, qırmaq, qırıb-tökmək (qab-qacağı və s.); 7. vurmaq (quş); 8. döymək, əzişdirmək; 9. dan. qalib gəlmək (oyunda); ◊ набить карман (набить мошну) cibini doldurmaq, varlanmaq; набить руку mahirləşmək, ustalaşmaq; набить цену qiyməti qaldırmaq, bahalaşdırmaq, bahalıq salmaq; набить оскомину bax оскомина; набить себе цену özünü mazata mindirmək.

НАБИТЫЙ
НАБИТЬСЯ

Digər lüğətlərdə

амплиту́да ба́ю-бай обверте́ться оказа́ться остужа́ться пове́сить покова́ть размино́вка рассвирепе́лый спихну́ть шатёрный вассалите́т ма́монт мастери́ться ненорма́льная развести нюни смо́тка вятичи голубчик Дунай шарахнуть Colon Archipelago Podunk просмаливать сахароварение