КРАЙНОСТЬ

ж 1. ifratçılıq, ifrat; впадать в крайность ifrata (ifratçılığa) qapılmaq; крайняя нужда (необходимость) zərurət, böyük ehtiyac; 2. ağır, qorxulu vəziyyət; 3. yoxsulluq, ehtiyac; жить в крайности ehtiyac içində yaşamaq; ◊ в крайности çarəsiz qaldıqda; до крайности olduqca, son dərəcədə.

КРАЙНИЙ
КРАКОВЯК

Digər lüğətlərdə

-ну-(ть) единове́рка колосо́к отда́ть па́точный поуходи́ть репланти́рование слабопа́мятный согбе́нный теорети́ческий документа́льный допусти́ть издале́че начи́слить незамени́мый ган труп dissimilar loud-mouthed manu militari silver thaw succinite wide-mouthed парный телиться