sif. Bığı seyrək olan, qalın olmayan. Seyrəkbığlı kişi.
прил. см. seyrəkbığ I
прил. кьери спелар авай, спелар кьери.
с редкими зубами, редкозубый
прил. см. seyrəkdiş I
sif. Dişləri seyrək, aralı olan. Seyrəkdişli uşaq.
прил. сарар кьери, кьери сарар авай (мес. аял).
seyrəkdişli
I прил. редкоусый (с редко растущими усами) II в знач. сущ. редкоусый
прил. dişləri seyrək, seyrəkdişli.