təpikcil
прил. см. təpikatan; брыкливый. Təpikcil at брыкливый конь
sif. Çox təpik atan, şıllaq atan (heyvan haqqında). Təpikcil at.
брыкливый, брыкун
прил. гзаф кӀвачив ядай, кӀурув ядай (гьайван).
bax təpikcil.
кил. təpikcil.
копеечник
сущ. см. qəpikpərəst
qəpikcil
...душмандиз гьич жегьеннемдикайни пай авайди туш! Гь. С. КӀири Буба. * кӀвачик [кьуьлуьк, тепикдик] кутун гл., ни вуж-вуч истисмар авун, зулумдик ку