İSLAHATÇILIQ

I
сущ.
1. реформизм политическое течение в рабочем движении, подменяющее классовую борьбу реформами)
2. реформаторство (деятельность реформатора)
II
прил. реформистский, преобразовательский. İslahatçılıq ideyaları реформистские идеи
İSLAHATÇI
İSLAHEDİCİ
OBASTAN VİKİ
İslahatçılıq
İslahatçılıq cəmiyyətdəki zəruri düzəlişlər qəfildən reform yolu ilə deyil, reworklar yolu ilə hamar bir keçid şəklində olması fikridir. İslahatçılıq prinsipi əsas prinsiplərə uyğun yenilikçi bir prinsipdir. Söhbət köhnə institutların bərpasından və yenilərinin yaradılmasından gedir.

Digər lüğətlərdə

аккумули́роваться екатери́нка крольча́тник мажо́рный посто́й анималисти́ческий бо́ртничество выжида́тельный гипоплази́я здорову́щий морепла́вание остро́жник ритори́чный серебри́нка смотреть сентябрём утрудни́ть flat-ways rip current septisyllable shunpiking za-zen ага неблагопристойный перевооружиться узбек