KÖKƏLTMƏK

f. Yaxşı yemləmək, bəsləmək, qulluq etməklə kök hala gətirmək; kökəlməyə səbəb olmaq. Toyuqları kökəltmək. Uşağı kökəltmək. Yağlı süd uşağı kökəldər.

Синонимы

  • KÖKƏLTMƏK bəsləmək
KÖKƏLTMƏ
KÖKKƏSƏN

Значение слова в других словарях

азури́т ани́ка-во́ин напиха́ть подзаголо́вочный понёва припра́ва тракти́рно шу́ркнуть вы́крест лакони́чность немотиви́рованно перебива́ние приморо́зить сторублёвка лудега cat-harpings circulating decimal horse-couper liang paternal recoilless strike down thankful Titianesque скабиоза