TƏBDİL

\[ər.\] сущ. куьгьн. табдил (1. дегиш хьунухь; дегишун; təbdil etmək табдил авун, дегишун; təbdil olmaq табдил хьун, дегиш хьун, эвез хьун; 2. хуьс. маса эсердин тема къачуна цӀийи формада кӀвалахнавай литературадин эсер).
TƏBABƏT
TƏBƏDDÜL

Digər lüğətlərdə

застоя́ть нела́дное развальцо́вываться рассупо́ниваться рва́чество слоя́ми эллинофо́бство быть на посы́лках двухле́ток преду́тренний рибанья ball boy cord hyphenize jocularly message register prothesis provender saprophile strange systemless taxiing vampire конфетка обтюрация