VURAĞAN

sif.
1. Buynuzla, yaxud təpiklə vurmaq xasiyyəti olan. Vurağan inək. Vurağan keçi. Vurağan at.
2. Sancan.
Piri kişi bir pətəyə çatdıqda dedi: – Bu pətəyin arıları çox vurağandırlar.
Bunlardan özünüzü gözləyin. S.S.Axundov.

Синонимы

  • VURAĞAN sancan

Антонимы

  • VURAĞAN VURAĞAN – DİNC Vurağan öküzə Allah buynuz verməz (Ata. sözü); Məhəmmədhəsən əmi dinc adamdır (C.Məmmədquluzadə)
VUR-TUT
VURAĞANLIQ

Значение слова в других словарях

дерива́ция контра́стный мае́тность налётом отопта́ть проблемати́чность фиа́ско юна́ки новые ру́сские облучённые парафрасти́ческий посейча́с практи́чный псало́м сква́шивание ханши́н циклёвочный algolagnia bloody-minded jargonize Neolithic кляузный моложавый немецкий факультативный