ƏRİDİCİ

is. xüs.
1. Başqa maddələri öz daxilində əridə bilən maddə, məhlul.
Aptek təcrübəsində əridici kimi ən çox su, spirt, efir və yağlar işlənir. R.Əliyev.

2. Metal əridən fəhlə.
ƏRĞƏNUN
ƏRİDİLMƏ

Значение слова в других словарях

без про́маху дефектоско́п недееспосо́бная недосо́здавать некомме́рческий па́нкреас раскати́ть расхва́ливание ...убо́рочный безупре́чно бельдю́га отрегу́лировать перева́ливание пехо́та тепловозострое́ние барбун слаща asexualize boffinry circle hylophagous precarcinogen shirt-front step along сплотиться