АБУРЛУВАЛ

сущ.; -или. -иле; -ер, -ери, -ера абурлу лишанар авай гьал. Гьар са инсандин я абурлувал, Хъсанвал авун - замин кьисасдин. Б. С. Хас я инсандиз Лезги халкьдин абурлувал Бес тарихда тушир хьи мах. Ф. Н. ЦӀекӀуьд лагьай падеж.

АБУРЛУ
АБУРЛУВИЛЕЛДИ

Digər lüğətlərdə

коню́шня Ле́бедь монотеи́зм подсле́пый пожа́рище потренирова́ть прома́слить пусты́нничий умости́ть ги́кать муниципализи́рованный подсти́лочный шле́йфик инстанция Achilla baff foot-switch gonfanon machine-gun emplacement patrioteer shoemaker sierozem wilder ария львёнок