ГУЬЛЧИМЕН

туьрк, шиир, сущ.; -ди, -да 1) векь, цуьквер авай дуьзенлух чка. АтӀлас хьтин гуьлчимен Дагъдин иервал вуча X. Т. Иервал вуча! 2) ( чӀехи гьарфуналди - Г ) дишегьлидин хас тӀвар: Гуьлчимен.

ГУЬЛУЬШАН
ГУЬМБЕ

Digər lüğətlərdə

Авдо́тья бры́згать натруди́ться верши́на треугольника закрои́ть како́вский погуде́ть разочаро́ванность уме́ренно диск олябка пикали солоный шула abacuses camera operator Erinys linden mortise lock pineapple cup кабаре магнетит нападать объективировать тупоумие