ЕТИМ

(-ди, -да, -ар) 1. yetim; етим аял yetim uşaq; 2. məc. fağır, yazıq, zavallı, miskin; kimsəsiz, baxımsız; етим кьуьлуьник экечӀайла хар къвада. Ata. sözü növbə yetimə çatanda qaşığın dəstəsi sınar; 3. yetim, yetimçə (söyüş).
ЕСИРВАЛ
ЕТИМ

Digər lüğətlərdə

автотяга́ч воткну́ть вста́вочка для нача́ла запомина́ться консо́льный поназва́ть прома́лывать утомле́ние индустриа́л маркиро́вщица несы́тность оса́нка папирологи́ческий пересогласова́ть проду́бливание рыбопоиско́вый сомали мелю чамкать Alecto depth charge magnalium poind хартия