ЕТИМ

(-ди, -да, -ар) 1. yetim; етим аял yetim uşaq; 2. məc. fağır, yazıq, zavallı, miskin; kimsəsiz, baxımsız; етим кьуьлуьник экечӀайла хар къвада. Ata. sözü növbə yetimə çatanda qaşığın dəstəsi sınar; 3. yetim, yetimçə (söyüş).
ЕТИМ
ЕТИМ-ЕСИР

Digər lüğətlərdə

гальванизова́ть не стыдне́е облётывать полносо́чный сиде́вшая шепеля́вение альмана́шный возвели́чить западло́ окули́рование подгребно́й подпа́л поиму́щественный симво́лика dipus guaiacol Helgoland overcommit telecine tracheid trial horse дуршлаг тепличный тренькать худосочный