ИБЕЙ

сущ.; - ди, -да балкӀан финин, звер авунин са жуьре. Я чан хва, за ваз вуч лугьун, гьадандини са гьал ибей я, зидини пис хъурц туш. К, 1991, 28. ӀӀ.

ИБАРАТ
ИБЛИС

Digər lüğətlərdə

насмерде́ть обессо́лить поко́рно пригре́вный ста́венный тарака́шка ало́э пощади́ть сто́лько-то экзоти́зм экосе́з кадий accessorius krypto- pay dirt replevin sustentation tied house Tiraspol меценат посредник роданистый тюленевый фабула федералист