РАЗОБЛАЧИТЬ
1. алайбур хутIунун (кешишдин абаяр хтIунун). 2. пер. дуьздал акъудун
(пис, нагьакьан крар, душманвал; пехирар дуьздал акъудун).
сов. 1. köhn. soyundurmaq (kilsə geyimini); 2. məc. ifşa etmək, üstünü açmaq, aşkara çıxartmaq
Tam oxu »-чу, -чишь; разоблачённый; -чён, -чена, -чено; св. см. тж. разоблачать, разоблачаться, разоблачение кого-что 1) а) церк. Снять церковное облачение (со священнослужителя) б) отт.; шутл. Помочь кому-л.
Tam oxu »