РАЗРУШЕННЫЙ

прич. 1. dağı(dı)lmış, yıxılmış, uçulmuş, uçurdulmuş; xarab edilmiş; 2. pozulmuş, bərbad edilmiş, bərbad olmuş; 3. yox edilmiş, məhv edilmiş, alt-üst edilmiş (olmuş); boşa çıxmış (ümid və s.).

РАЗРУШЕНИЕ
РАЗРУШИМЫЙ

Digər lüğətlərdə

зале́сье избы́точный княги́нин ни уба́вить ни приба́вить норови́ть перераспредели́ться подмочи́ть расстра́чиваться судорабо́чий ботани́ческий будь уверен скуднова́тый прягу тлеть -gamy ad absurdum baas cambered ditto gnosticism magnetic rehousing scorpioid thing вверху