РУГЪВАЦ

сущ.; -а, -а; -ар, -ри, -ра ругъул рангадин кицӀ, кицӀин тӀвар. Я итим, чна сад референдумдик кутунвач гьа! Бес вад-ругуд йис я кӀвал хуьз Ругъваца, гьамни чи кӀваляй тушни? Н. Шихнабиев. Референдум.

РУГЪВАЛ
РУГЪУН

Digər lüğətlərdə

айсо́рка вы́простать недосчита́ть потихо́нечку пофантази́ровать эволюцио́нно гре́шница ки́ска мерза́вка ове́чий превали́ровать чикчи́ры обельной ожерелье beryllium devoutness fervor intractability paliform seisin sheepfold undermanned немецкий пожалеть тоже