СЕБЯ

местоим. жув (вич, чеб); на себя 1) жуваз; 2) жуван хиве; у себя 1) жував; жувавай; 2) жуван кIвале, жуван чкада. ♦ он не в себе адан кьил-кьилел алач, кефи чIуру я; он себе на уме ам гъавурдик квазва, ам амалдар я; мне стало не по себе зи кефи чIур хьана; представить себе жуван фикирдиз гъун; вне себя рикIик теспачавал кваз, рикIик къалабулух кваз, вичиз вичикай хабар амачиз; выходить из себя гзаф хъел атун; прийти в себя жув-жувал (вич-вичел) хтун; кьил-кьилел хтун; про себя жува-жувак (ван акъуд тавуна); жуван рикIяй.
СЕБЕСТОИМОСТЬ
СЕБЯЛЮБЕЦ

Digər lüğətlərdə

мгли́стость обсмакова́ть разбо́рка ры́кнуть сна́йпинг эвакуи́рованный ве́рхнее чутьё движо́к отображе́ние развоева́ться репрографи́ческий ахинея Amazon disentomb ebullition Ingrid lady's maid Radnor rubbishy townscape xysti вспугнуть ипостась подходец прокопать