ЦӀАМ

(-уни, -уна, -ар) çırpı, quru budaq, kol qırıntısı, şax; цӀамар кӀватӀун çıl-çırpı yığmaq; * а виле цӀам! bax вил¹; цӀам хьиз хьун əriyib çöpə dönmək, çox arıqlamaq, zəifləmək, qurumaq (xəstəlik və s. üzündən).
ЦӀАЛЦӀАМДИЗ
ЦӀАМ-КӀАРАС

Digər lüğətlərdə

бракосочета́вшийся выдвиже́ние космопла́вание листообра́зный саа́м утилитари́ст алле го́п внести́ да́же зернопу́льт иуда́ика мино́р дублет enthymematical external deficit Herzog lith nullifidian titanate work-shy гнильца живица подвирать спокон шаляй-валяй