ƏNCAM

\[fars.\] сущ. 1. эхир кьил, эхир, нетижа; // əncam qılmaq (vermək) эхирдив агакьарун, нетижалу авун; əncam tapmaq эхирдиз акъатун, нетижа гун; 2. куьмек, рехъ, тедбир; əncam etmək (çəkmək) тедбир акун, са кар къайдада гьатун (кьилиз акъатун) патал куьмек авун, рехъ жугъурун; əncama qoymaq (salmaq) къайдада ттун, гуьнгуьна ттун.
ƏNBİYA
ƏNCAMƏ

Digər lüğətlərdə

бессре́бреник дурища задерно́вывать ни тпру́ ни ну́ ова́ция отгла́живаться подвощи́ть проме́ж тем франкмасо́н чесану́ться экзобиоло́гия беззабо́тность гол двудо́мные переме́р про́волока селезнёвый шофёрство шляфница Gdynia pabulum Peking duck pink collar superable обрюзгший