ЙИФЕН

1. “йиф” söz. sif. gecə fəaliyyət göstərən, gecə işləyən, gecə olan; gecə; 2. gecəlik (adətən saylarla); пуд йифен кӀвалах üçgecəlik iş; * йифен кьулар gecə yarı, yarı gecə; йифен мугьман a) gecəqonağı, bir gecə qonaq qalan adam; b) istehz. «oğru» mənasında; йифен ничхир bax ничхир.
ЙИФДИ-ЮГЪДИ
ЙИФЕН-ЙИФЕН

Digər lüğətlərdə

бу́рка вы́растить зве́рски нату́жистый око́нный по неча́янности со́лка то́нкий фрагме́нт второе прише́ствие катапульти́рование слабослы́шащий составить партию стаж будка Морфей узбеки borscht circuit clipsheet nosetip pulsometer strip club unaligned unfatiguing бурлеск