təql. пуьф (гзаф чими хьуникай, галатуникай, рикӀ чуькьуьникай жазан хьанвай касдин пӀузаррин арадай акъатдай гьавадин ван).
Полностью »...çıxardığı səs. [Mərcan bəy:] Vallah, arvadın vəhmi məni basıbdır. Püf! Nə istidir! Ü.Hacıbəyov.
Полностью »межд. фу!: 1. употребляется для обозначения короткого звука, издаваемого при тушении, охлаждении чего-л. 2. употребляется для выражения усталости, ист
Полностью »(-ади, -ада, -ар) - звукоподражание фырканью : пуф ягъун - а) фыркать; б) брызгать; прыскать; вакӀа пуф язвай - свинья фыркала; цин пуф ягъун - побрыз
Полностью »...жакьваз къвалахъ пуфзава, ара-ара гьарайзава: «Пуф! Ф. Б. * пуф авун гл., ни сивяй пуф сесер акъудун. Юуьд балани са жергедаваз, пуф-пуф ийиз ахва
Полностью »təql. püfləyərkən çıxan səs (havanı, suyu); пуф авун (пуф ягъун) a) püfləmək, püfürmək, fışqırtmaq, sıçratmaq (ağıza doldurulmuş havanı, mayeni); b) f
Полностью »-а; м. (франц. pouf) см. тж. пуфик Низкая табуретка с мягким (обычно круглым) сиденьем. Велюровый пуф.
Полностью »I (Ağdaş, Oğuz) bax pıfa I. – Bu qoz pufdı (Ağdaş); – Biri qoz yığıf gətirir, ho biri də diyir: “Bu, cılğı pufdu” (Oğuz) II (Gədəbəy) gödək. – Abbas k
Полностью »is. zool. Yumurtadan təzəcə çıxmış cücü. Məktəblilər cərgələr arasını gəzərkən hər bir yarpağı qaldırıb baxır, yumurtaları və pufları balaca qutulara,
Полностью »м 1. yumşaq kətil, yumşaq taburetka; 2. dan. köpmə, büzmə (qadınpaltarında); 3. dan. yalan, yalan xəbər, uydurma, şayiə
Полностью »...шутл. Обозначает звук выстрела из ружья, пистолета. * Пиф-паф, ой-ой-ой, умирает зайчик мой! (Из детской песенки). Охотник пиф-паф в волка.
Полностью »нареч. куьлуь пулар хьиз; pul-pul olmaq а) кӀус-кӀус хьун, кӀар-кӀар хьун; хун (мес. машиндин шуьше); б) (ччин) яру хьун (чимивиляй, регъуьвиляй, хъил
Полностью »в сочет. 1. pul-pul etmək (eləmək) разбивать, разбить вдребезги (на мелкие куски, части) 2. pul-pul olmaq: 1) разбиваться, разбиться вдребезги (о стек
Полностью »zərf Xırda pul kimi. □ Pul-pul olmaq – 1) xırda-xırda doğranmaq, tikə-tikə olmaq, parçalanmaq; sınmaq. Kərpic yarı yoldan yerə düşüb pul-pul oldu. S.R
Полностью »...və ya kağız parçası; bank bileti; ağca. Kağız pul. Xırda pul. – Yusif əmi hazır elədiyi pulu verib dedi ki, dəxi bundan savayı pulumuz yoxdur. C.Məmm
Полностью »гъаб, са гъапа авай (мес. векьер); тпIихх (мес. тIваларин); десте, кIунчI (мес. цуькверин)
Полностью »м 1. рехъ; ехать по зимнему пути хъуьтIуьн рекьяй (рекье аваз) фин; воздушные пути гьавадин рекьер; железнодорожные пути ракьун рекьер. 2. сефер, рех
Полностью »мн. нет 1. туьк. 2. туьк хьтин хъуьтуьл йис (кьетIен жинсинин цIегьерал жедай. 3. цак (бязи набататрин пешерал ва цIийиз акьалтзавай жегьилдин ччи
Полностью »(Ağdam, Lənkəran, Mingəçevir, Oğuz) bax pıfa I. – Aldığın fındığın hamısı pufadı (Ağdaş)
Полностью »[rus.] Metrik ölçü sistemindən əvvəl işlədilmiş, 16,4 kq-a bərabər ağırlıq ölçüsü. Mirzənin zamanında ucuzluq idi, yaxşı qoyun ətinin girvənkəsi dörd
Полностью »ufuldama səsi, ufultu, inilti, zarıltı; уф-чӀуф авун ufuldamaq, inləmək, zarımaq.
Полностью »...ни-куь; -да, -на; -из, -зава; -а, ин, -рай, -мир; пуф авун, пуф тавун, пуф тахвун, пуф хъийимир сивяй пуф сесер акъудун. Ада семечкаяр. жакьваз къ
Полностью »межд.; употр. для обозначения протяжного шипящего звука, издаваемого токующим тетеревом.
Полностью »nida püf (pis qoxu verən bir şeyi iyləyərkən çıxarılan səs); уьф авун püf etmək, püfləmək.
Полностью »nida püf (pis qoxu verən bir şeyi iyləyərkən çıxarılan səs); уьф авун püf etmək, püfləmək.
Полностью »...залан, четин кIвалахдал алахънаваз, ялиз). 2. пуф- пуф авун (мес. машиндин келледи).
Полностью »[lat. tofus-dan] Vulkanik və ya çökmə mənşəli məsaməli dağ süxuru (tikinti materialı kimi işlədilir)
Полностью »мн. нет, геол. туф (вулканди арадал гъайи ва я кIане ацукьуникди хьайи къван; дараматар эцигуниз ишлемишда).
Полностью »...Ordubad) yelləncək. – Bizim uşaxlar çox vaxt kufla yellənillər (Ordubad) ◊ Kuf getməx’ (Şərur) – yellənmək. – Görüm kim qəşəx’ kuf ge:r
Полностью »...Füzuli, Lənkəran, Masallı, Ordubad, Zəngilan) bax kuf. – Qızdar küf asıb üçüllər (Zəngilan); – Ağacdan bir küf asmışam, uşaxlar yellənillər (Ordubad)
Полностью »(Gədəbəy, Tovuz) təzək. – Puşun torpağa xeyri var, torpağ o sa:t canə:lir <cana gəlir> (Tovuz)
Полностью »I (Qubadlı, Tərtər) bax pıt I. – Ağacın putunda qurt var (Qubadlı) II (Balakən) künc. – Öyün yuxarı putunda oturmuşdu Put daşı (Ağcabədi, Bərdə) – yo
Полностью »...Borçalı, Gədəbəy, Gəncə, Qax, Qazax, Meğri, Şəmkir, Tovuz) bax puş. – Püşün torpağa çox xeyri var (Tovuz); – Püşü torpağa töx’sən, yaxşı olar (Gədəbə
Полностью »...Bayramlı, Salyan). – İrəndənin ağzınnan çıxır püfə (Əli Bayramlı); – Püfə taxdadan tez yanar (Salyan); – O püfədən bir teş <teşt> gəti,
Полностью »təql. püf; уф авун (уф гун) püf etmək. püfləmək, püfkürmək, püfürmək; * уф аладариз хуьн püfləyə-püfləyə saxlamaq (bir şeyi çox ehtiyatla qoruyub saxl
Полностью »пульверизатор (жими затIарин стIалар чукIурун, хъчин, пуф ягъун патал прибор).
Полностью »1. пурх ягъун, пуф ягъун (мес. цин, хъчин. 2. пер. разг. муштулухдай хъун (ички).
Полностью »qarş. пурх авун (ягъун), пуф авун (ягъун), пурхун, пуфун, фуфун (гзафбуру санал).
Полностью »гл. пуьф авун, пуф авун; уф гун; ** püfləyə-püfləyə saxlamaq уф аладариз хуьн, гзаф игьтиятдалди хуьн (са затӀ); suyu püfləyə-püfləyə içmək къайи яд у
Полностью »разг. 1. хъчин; стIалар кIвадрун; ягъун; пуф (пурх) ягъун (цин, атирдии). 2. пу- пу авуна хъуьруьн; садлагьана хъуьруьн.
Полностью »ÇİLƏYİCİ сущ. 1. пульверизатор (жими затӀарин стӀалар чукӀурун, хъчин, пуф ягъун патал прибор); 2. прил. жими затӀ (дарман ва мс.) хъчиндай (мес. аппа
Полностью »гл. 1. пурх авун (ягъун), пуф авун (ягъун), пурхун (мес. бугъади, балкӀанди); 2. гьахьтин ван акъудиз-акъудиз къене авай гьава, бугъ, газ ара атӀуз-ат
Полностью »...kolkosluq azalır, meşənin dibi açılaraq, yanyörədə şivərək boz puf ağacları göyə baş qaldırırdı. Ə.Əbülhəsən. // məc. Nazik və boylubuxunlu. Şivərək
Полностью »f. Ağıza doldurulmuş havanı birdən buraxmaq, püf etmək; püfürmək. [Əhməd] arxalığının cibindən tənbəki kisəsini çıxartdı, çubuğunu əvvəl püfləyib sonr
Полностью »bax püfləmək. Papiros tüstüsünü püfkürərək ağzından; O dalıb fikrə, baxır qurğuya heyran-heyran. S.Rüstəm
Полностью »