BİÇARƏ

\[fars.\] прил. 1. бейчара, чара атӀай, язух, тӀува, муьскӀуьн, фагъир, мазлум; бедбахт; 2. чара авачир, чарасуз; ажуз; // сущ. бейчара, атӀай чара.
BİCLİK
BİÇARƏLİK

Digər lüğətlərdə

ба́рствовать безукори́зненный двузу́бый обде́ливание озна́читься пристаре́ть травмоопа́сный тра́лить изрыва́ть кастра́т поразбежа́ться прожитьё та́канье потир ямеря airplane carrier bodycheck metayer squint-eye swordcraft teat vast heaving гаснуть дозатор произведение