KEFÇİ

сущ., прил. кефчи (1. кефибег, вахт кеф чӀугваз акъуддай, кеф чӀугунал рикӀ алай (кас); 2. пер. вичин рахунралди, зарафатралди, амалралди, масабурун рикӀ аладардай (кас).
KEFCİLLİK
KEFXANA

Digər lüğətlərdə

безрезульта́тно вполслу́ха ла́пание отря́хивать ошеломи́ть пририсова́ть упроще́нчество э́фа безоши́бочно бурса́к вы́шибить дух подбить ба́бки сверте́ться характерный бимь гмур peasant reticle roguery scavenger's daughter self-pronouncing transonic гидрометеослужба курилка угреватый