QIL
сущ. чӀар (векъи, къалин); at qılı балкӀандин чӀар(ар); keçi qılı цӀегьрен чӀар(ар); ** qıl kimi чӀар хьтин, гзаф шуькӀуь; qıl qədər чӀар кьван, тӀимил кьван, лап тӀимил.
i. bristle; hair; at ~ı horse-hair; ◊ həyatı ~dan asılı olmaq ≅ to escape death by a hairbreadth
Полностью »I сущ. 1. щетина. Donuz qılı свиная щетина 2. волос, волосина II прил. щетинный ◊ qıl kimi (nazik) тонкий как волос; qıl qədər немножечко, чуточку, ма
Полностью »is. Bəzi heyvanların və insanın bədənində çıxan sərt, qalın tük. Keçi qılı. At qılı. – Qaratoyuq tutmaq üçün at qılından cələ hörüb bağda, ağaclar alt
Полностью »