TOV
сущ. тав, сигъал; кап (гъил) алтадун (чӀарарилай); tov vermək тав гун, сигъал гун, гъил (кап) алтадна дамах гун (мес. чӀарариз); ** tov tutmaq кил. toy (toy tutmaq); tova düşmək кӀеве гьатун, энгелда гьатун, кьил баладик акатун.
1 сущ. устар. 1. крутка, закручивание (нити, пряжи т. п.) 2. поглаживание; tov vermək: 1) крутить, закручивать (нить, пряжу) 2) гладить, поглаживать,
Tam oxu »I (Bakı, Dərbənd) 1. divarda əl çırağı qoymaq üçün bacası olan taxta (Bakı); – Çırağı tova qoy; – Çırağı tovdan gəti 2
Tam oxu »is. Sığal, sığallama. □ Tov vermək – sığallamaq, yaraşıq vermək. Yanağın yanında zülfə tov vermiş; Ucun sancmış tər duvağın üstündən
Tam oxu »