ŞƏLƏ
сущ. шала (кӀула кьуна тухун патал кутӀуннавай кӀарасар, векь ва мс.); şələ bağlamaq шала кутӀунун; ** şələni qoy, gəl dalaşaq (döyüşək) ша къуншияр – кикӀин (л.х.м. са себебни авачиз кикӀиз кӀанз багьнадихъ къекъвезвай касдин гьакъинда); şələsini sudan çıxarmaq, çıxara bilmək кил. çul (çulunu sudan çıxarmaq); şələsini tutmaq шала бегьемарун (тамамарун); bax yük (yükünü tutmaq.