ƏLAMAN

\[ər.\] 1. “куьмек ая, куьмекдиз ша” манада куьмекдиз эверун къалурдай междометие; гьаяман; 2. сущ. мидад, куьмек; ** əlamanda olmaq (qalmaq) са чарани амачиз аламукьун, вуч ийидатӀа течиз амукьун, кӀеве гьатун, гзаф четин везиятда хьун.
ƏLALT(IN)DAN
ƏLAMƏT

Digər lüğətlərdə