ƏNCAM

\[fars.\] сущ. 1. эхир кьил, эхир, нетижа; // əncam qılmaq (vermək) эхирдив агакьарун, нетижалу авун; əncam tapmaq эхирдиз акъатун, нетижа гун; 2. куьмек, рехъ, тедбир; əncam etmək (çəkmək) тедбир акун, са кар къайдада гьатун (кьилиз акъатун) патал куьмек авун, рехъ жугъурун; əncama qoymaq (salmaq) къайдада ттун, гуьнгуьна ттун.
ƏNBİYA
ƏNCAMƏ

Digər lüğətlərdə

бо́же пра́вый брахма́ны па́ртия попристава́ть саддуке́и Термидо́р ци́трусовые шевельну́ть взви́деть громо́здкость ога́рок пахово́й трудо... галун обнасцы hard sciences malicious non-existence refrain tenthly varnish remover история неотчётливость несметный переночевать