ДАБАН

(-ди, -да, -ар) daban; дабандин кӀараб daban sümüyü; гуьлуьтдин дабан corabın dabanı; * дабан атӀун bax дабан эгъуьнун; дабан эгъуьнун bax кӀвач (кӀвачин кӀан эгъуьнун); дабанда гьатун ardınca düşmək, təqib etmək, dabanlamaq; дабандиз куьс гун məc. dan. dabanına tüpürmək, daban almaq, qaçmaq, götürülmək.
ДАБАКЬ
ДАВ

Digər lüğətlərdə

отдекатирова́ть рутинёрский семенни́к анало́йный бутербро́дик заиндевевший никонша́нин обомше́ть опа́ливание подпа́сть ра́тман ссы́пка тала́нтище транспорти́роваться форе́йтор фугова́льный кантонист руля air sprayer an' circumference foster-daughter заострить канонизация русизм