ДУГУРУН

гл., ни вуж-вуч; -да, -на; -ин, -а, -рай, -мир; дугур авун, дугур тавун, дугур тахвун, дугур хъийимир са чкада авайди маса чкада хьурун. - Зазни са кеспи жагъида ман, Салман халу. Райкомпартидиз зун райземотделдиз дугуриз кӀанзава. А. Ф. Риза. «Къари за дугур гьа авуна, -фикирна Дадаша, - абур къведа, за веси бес гьихьтинди лугьун. Бес къудвад кас хизандиз, весини гайила, вуч амукьрай?» А. Ф. Бубадин веси. Я хва, эрекь вуч затӀ я хьи, гьам паталди чпи чеб рекьизва, учирар жезва, сада садаз кӀур гузва. А зегьримар акъудна дугур авурай ман. Н. М. Жандар Магьамай. Синоним: ракъурун.

ДУГУН
ДУГЪРАМАЖ

Digər lüğətlərdə