ТАБИЙ

tabe, tabe olan, asılı olan; müti, itaətli, itaətkar; * табий авун 1. tabe etmək, ram etmək, asılı etmək; 2. məc. diz çökdürmək, zorla tabe etmək, təslim etmək, boyun əydirmək.
ТАБИАРУН
ТАБИЙ

Digər lüğətlərdə

волы́нка ко́зни недогова́ривать ограничение скло́читься Аре́й балла́ст живёшенько инъе́кция наплавля́ть недалёкий нэ́пмановский подвести́ пя́тнышко слабоду́шие фиа́л ampyx frogspit idola tempo одноколейка орфоэпия покосившийся призыв собственник