УФ¹

1. üfürmə, üfləmə; уф гун üfürmək, üfləmək; некӀеди кайида тугъвадиз уф гуда. Ata. sözü süddən ağzı yanan, qatığı üfləyə-üfləyə içər; 2. yel (mədə və bağırsaqlarda əmələ gələn qaz); уф акатун a) köp; köpmə; b) köp əmələ gəlmək, köpmək; * уф ацаюн bax ацаюн; уф тун içəri hava üfürmək, hava ilə doldurmaq (motalı, hava balonunu və s.).
УТӀАНАГ
УФ²

Digər lüğətlərdə

бессты́дный бре́мсберг натурфилосо́фский пруссаки́ резву́шка студене́ть изу́ченность максимали́стка непрести́жность пе́нник перегляну́ться переку́ривание растр толчок kyphosis leathering mash spodumene trafficator бюрократ выспаться контратаковать поделать радиоцентр укол