MƏCUN

\[ər.\] сущ. маъжун (1. дарман (азарлуйриз ва зайиф инсанриз гудай ттини хьтин); 2. рах. гзаф верцӀи, дадлу, лезетлу, ччандиз хийир авай затӀ).
MƏCRA
MƏCUS

Digər lüğətlərdə

вакуо́ли капта́ж освобожда́ться раство́рный рде́ние сте́бель вечный ого́нь вы́тереться неядови́тый огора́шивать сандружи́нница тра́мповый феода́л бакенбарды скряга air attache chapman death spot death-fire outgarth overboil time-work наводить пытка развратитель