PREDİKAT

сущ. предикат:
1. в логике: то, что в суждении высказывается о предмете суждения; логическое сказуемое
2. лингв. то же, что сказуемое
PREAMBULA
PREDİKATİV
OBASTAN VİKİ
Predikativ sözlər
Predikativ sözlər — söz-xəbərlər cümlədə heç bir suala cavab vermədən cümlənin müstəqil xəbəri ola bilən söz. Bu sözlərlə ismi xəbərlər ifadə olunur. Onların müstəqil xəbər olması üçün bu sözlər ya xəbərlik şəkilçisi qəbul etməli ya da idi imiş isə hissəciklərindən birini qəbul etməlidir.

Digər lüğətlərdə

алья́нс Маго́г мальтрети́рованный онеме́чить оттруди́ться пачу́ли переинструменто́вка растамо́живать вы́сватать марты́шка недопла́чивать отогре́ться прота́чиваться разъясниться хлептать fleeceless press gallery slabbing mill temple testatrices анилиновый выровнять зевота нечестивый перемерзать