ЕДИНИЧНЫЙ

прил. 1. tək-tək, tək-tək təsadüf edilən, az təsadüf edilən, tək bir, nadir; единичные случаи tək-tək (az) təsadüf edilən hallar; 2. tək, fərdi, ayrı-ayrı.

ЕДИНИЧНОСТЬ
ЕДИНОБОЖИЕ

Digər lüğətlərdə

банди́тски киноро́лик космополи́тка моче́ние обре́зчик переме́на пла́вание пла́вный прова́ливание ханы́жничество по-бале́тному подмости́ть седа́н скол busk errancy flight line gait Last Judgement monism overfill зооморфизм лицеист подозрительно угар