НАЕЗД

м 1. rast gəlmə, üz-üzə gəlmə, qarşılaşma (miniklə gedərkən); üstünə çıxma (piyadanın və s); 2. gəliş, gəlmə, axışıb gəlmə (miniklə); 3. basqın, çapqın (süvari dəstəsinin qəfildən hücumu); ◊ бывать наездом dan. yolüstü dəymək, baş çəkmək.

НАЕДИНЕ
НАЕЗДИТЬ

Digər lüğətlərdə

врукопа́шную лите́йщик новобра́нец прове́дываться репортёр смягчи́тельный телеви́зорный упряга́ть шу́ры-му́ры очи́стка приобрета́ться пристру́ниваться си́день бардовый иволга челдон шайка bomb-aimer enwreathe kinone Price Code unquoted weather vane закрасться стеклография