Lüğətlərdə axtarış.

Axtarışın nəticələri

  • hiperaxın

    hiperaxın

    Tam oxu »
    Azərbaycan Dilinin Orfoqrafiya Lüğəti
  • hiperasid

    hiperasid

    Tam oxu »
    Azərbaycan Dilinin Orfoqrafiya Lüğəti
  • piperazin 2021

    piperazin

    Tam oxu »
    Azərbaycan Dilinin Orfoqrafiya Lüğəti
  • БУЗАХ

    нугь., сущ.; еке тум галай хиперин жинс.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • КВАКАНЬЕ

    мн. нет 1. см. квакать. 2. бекьре-бекьре (хъиперин гьараюн).

    Tam oxu »
    Rusca-ləzgicə lüğət
  • ВАРВАР

    сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра це жедай хъиперин са жинс.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ВАРВАР

    сущ.; -ди, -да; -ар, -ри, -ра це жедай хъиперин са жинс.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ЭРКЕШ

    сущ.; -а, -а; -ар, -ри. -ра хиперин суьруь рекьиз фидайла, рехъ чӀугвадай кьун.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • СУЬРУЬ

    (-ди, -да, -яр) sürü; хиперин суьруь qoyun sürüsü; * са суьруь bir sürü (çoxluq mənasında).

    Tam oxu »
    Ləzgicə-azərbaycanca lüğəti
  • СУЬРУЬ

    (-ди, -да, -яр) sürü; хиперин суьруь qoyun sürüsü; * са суьруь bir sürü (çoxluq mənasında).

    Tam oxu »
    Ləzgicə-azərbaycanca lüğəti
  • КАРАКУЛ

    урус, прил. каракул хиперин хамунин. Фагьумнамаз вичин фурма: Каракул хъицикь я бурма. С. С. Куьре эгьмийриз.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ГИМРЕ

    сущ.; -ди, -да; -яр, -йри, -йра 1) хиперин кьук, цӀимилар. Гимре салариз вегьейла, бегьер артух жеда. Р. 2 ). хипер акъваздай чка;

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • БЕРЕ

    ...Хперин бередиз мукьва хьайила, кицӀериз хабар хьана... К, 1990, 12.Ӏ. # хиперин бередал фин.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ЦИРАВ

    суш.; -ди, -да; ~ар, -ри, -ра йис бурма тир хиперин жинс. Я леле, я леле, Къирав дагъдай эвичӀна, Я леле, я леле, Рекье ава циравар... Ф. Цираври кӀ

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • САКЪАВ

    ...гьайванрик жедай азар (нера, тӀишера хирер жеда, абур иринламиш жеда. Хиперин кӀвачериз хирер акъатайла, сивер сакъав хьайи вахтара чна царан хъч

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • QUR-QUR¹

    təql. 1. кьуркьур, кьур-кьур (руфуни ийидай ван); // бекьре-бекьре (хъиперин ван); 2. лукьлукь, лукь-лукь (туьд шуькӀуь къапунай жими затӀ цудамаз акъ

    Tam oxu »
    Azərbaycanca-ləzgicə lüğəti
  • QURBAĞA

    ...qurbağa хъипрен шараг, варвар, кавча; // хъипрен (мес. шараг); хъиперин; 2. ракӀарин са хел кӀевна хуьн патал мез хьтин шефте; ** qurbağa(nın) gölünə

    Tam oxu »
    Azərbaycanca-ləzgicə lüğəti
  • QOYUN¹

    сущ. хеб; qara qoyun чӀулав хеб; // хиперин, хперин (мес. суьруь); // хипен, хпен; qoyun südü хпен нек; ** qoyun kimi хеб хьтин, хъуьтуьл къилихдин, м

    Tam oxu »
    Azərbaycanca-ləzgicə lüğəti
  • РАМАГ

    ...кьушундин гуьгъуьнал сан-гьисаб авачир кьван мал- къарадин нехирар,. хиперин суьруьяр, балкӀанрин рамагар алай. З. Р. Гьажи Давуд.

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ЯПУНЖИ

    ...галаз гагъ къекъвгз, гагь ацукьиз са кьадар вахтара балкӀандинни хиперин къарадал алаз суьгьбетар авуна. А. Ф. Лянет. ТӀимил ятӀа, япунжини Вугуда ва

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ЛУЬЛЕ

    ...тарцин чкал. 2) гуьлле алай яракьдин турба хьтин пай. Алгъана хиперин арадай фейи Аслан къапа-къап жанавурдал гьалтна. Жегьил чубанди вич квадарн

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • КЪИБ

    ...туьтуьхар куьрсна, внлер, типӀрен вилер хьиз, экьисна ацукьнавай хъиперин жерге акуна. Вуч акъатдатӀа акваз, Камала абурукай садан вилик тӀвалунин

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • НЕХИР

    ...кьушундин гуьгъуьнал сан-гъисаб авачир кьван мал-къарадин нехирар, хиперин суьруьяр, балкӀанрин рамагар алай. З. Р. Гьажи Давуд. * калин нехир, гами

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • СУЬРУЬ

    туьрк, сущ,; -ди, -да; -яр, -йри, -йра 1) хиперин кӀватӀал. Суьруьдини яваш-яваш чпиз пен кьуна. А. Ф. Б елки, суьруьйрай ахцӀуда яйлах. Белки, а

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ТАР

    ...ам тадиз гадар хъийида. Инсан патал а агъу зарарлу туш. Таран хъиперин и менфятлу кьетӀенвилер чидай гзаф инсанри абур чпин багълара хуьда. Таран к

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • АЛАХЬУН

    ...хапӀа аквадач. Р. 2) вуч чкӀун гьар патахъди (хпер, суьруь, нехир). Хиперин суьруьди яваш-яваш алахьиз векь незвай. А. Ф. Лянет. 3) рангар амачир, а

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ХЕБ

    ...кьаз башламишна. А. И. Самур. Алатай йисуз районда гзаф хьайи хиперин гьисабдай чаз 1548 агьзур манат ( 2002 - йисуз 1218 агьзур манат ) чара а

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • ДИДЕ

    ...управленийрини хипехъанвилел машгъул жезвай майишатриз, алава диде хиперин кьадардиз килигна, куьмекдин пулар гузва. ЛГ, 2001,10.Ӏ. * диде хьай

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
  • КӀВАЧ

    ...хьун.... кӀвачел акьалтун кумазни ам данадинни кӀелерин, авай са калинни хиперин гуьгъуьниз фена. Гъ. Къ. Четин бахт. Рагьимат Гьажиева анжах кӀваче

    Tam oxu »
    Ləzgi dilinin izahlı lüğəti
OBASTAN VİKİ
Piperazin
Piperazin (heksahidropirazin, dietilendiamin), C4H10N2 – üzvi maddə, alifatik tsiklik aminlərə aiddir. == Alınması == Piperazinin sintezi 175-2000C-də (metal Ni, Co, Cu, Pt) katalizatorların iştirakı ilə etilendiaminin və polietilenpoliaminlərin tsiklləşmə reaksiyası ilə; 150-3000C-də hidrogen ilə ammonyak qarışığının 10-25MПА təzyiqində mono-, di- və trietanolaminin və yaxud onların qarışığının alkilendiaminlərlə dehidrotasiyası ilə yerinə yetirilir. Məsələn: Ondan əlavə piperazin ammonyakla və 1,2-dixloretanın sintezi ilə alınan etilendiaminin əlavə məhsuludur. == Fiziki kimyəvi xassələri == Piperazin tipik amin iyli, rəngsiz, bərk hidroskopik kristaldır. Suda qliserində yaxşı, etanolda isə pis həll olur. Ərimə temperaturu. Tə-(1120C), qaynama temperaturu, Tq (1460C). Su ilə asan 440C-də ərimə temperaturu olan heksahidrat əmələ gətirir. Su məhsulları əsas xassələrə malikdirlər. Piperazin ikili alifatik aminlərin bütün xassələrinə malikdir; alkilləşmə, nitrozlaşma, 2 azot atomunun NH-rabitəsindən xlorlaşma.
Hiperqalin orqanizm
Hiperqalin orqanizm- yüksək duzluluğa malik su hövzələrində yaşayan orqanizm- Artemia salina xərçəngi