is. Yara sağaldıqdan sonra ətrafında qalan bərkimiş şiş. Yara sağalar, kirsi yox. (Ata. sözü).
Полностью »1. покосившийся, кривой : кирс авун / кирс кутун - перечинивать (что-л.); кирс акатун— перекашиваться. 2. (перен.) косвенный, второстепенный, побочный
Полностью »прил. дуьз тушир, са патахъ ян ганвай. # ~ цӀир, ~ цал, -рехъ. * кирс авун гл., ни вуч пипӀер дуьз тушир, ян ганвай, патахъ гьалдиз гъун. ЦӀар кир
Полностью »...Zəngilan) 1. buz, buz parçaları (Meğri, Zəngilan); – Ərəz bu yil elə hey kırs aparey (Meğri); – Qarnankırsnan gederdim (Zəngilan) 2. qar ucqunu (Qara
Полностью »I сущ. 1. сани (зимняя повозка на полозьях). Kirşə ilə odun daşımaq возить дрова на санях 2. санки (небольшие сани для катания с гор) II прил. санный,
Полностью »...веревка 2. тетива: 1) бечева, струна, стягивающая концы лука. Kirişi çəkmək натянуть тетиву 2) туго натянутая веревка, бечева в некоторых снастях, ор
Полностью »(Cəlilabad, Füzuli, Mingəçevir) 1. tən (Füzuli). – Əvi kirt iki yerə bölüllər 2. tamam (Cəlilabad). – Sənün sözün kirt yadımnan çıxıb
Полностью »I (Kürdəmir) xalçada olan əyrilik. – Xala, xalçada bir az kiro var II (Salyan) acı. – Alma hələ yetişimi: b, kirodı III (Salyan) bax kiroy
Полностью »...Qarakilsə, Salyan, Tovuz) 1. cəhrəni işlədən ip (Cəbrayıl, Tovuz). – Kiriş qırıldı, cəhrə dayandı (Cəbrayıl); – Kiriş olmasa cəhrə işdəməz (Tovuz) 2.
Полностью »курс (1. рекье гими, аэроплан физвай, фидай, кьил туькIуьрнавай пад, тереф. 2. пер. кьунвай рехъ, асул рехъ. 3. кIелунин, тагьсилдин са акьалтIай
Полностью »[lat. cursus-dan] 1. Ali məktəbdə hər hansı bir fənnin, həmçinin onun ayrıca hissəsinin sistematik şərhi, habelə həmin fənnə aid dərslik. Siyasi tarix
Полностью »is. [fars.] 1. Bir şeyin müəyyən haqq müqabilində müvəqqəti olaraq sahibi tərəfindən başqasına istifadəyə verilməsi; kirayə. □ Kirə etmək – müəyyən ha
Полностью »is. Altı hamar iki paralel xizək üzərində düzəldilmiş minik və ya yük arabası. Kirşə ilə odun daşımaq. // Uşaqlar üçün kiçik əl kirşəsi. [Kamal] dərsd
Полностью »təql.: kirt dayanmaq – birdən hərəkətdən qalmaq, birdən dayanmaq. Saat işlədiyi yerdə birdən kirt dayandı. Uşaqlar kirt dayandılar. – [Ağasəfər] …darv
Полностью »...морщина (складка на коже лица и тела) 2 разг. нареч. в сочет. kirt dayanmaq вдруг остановиться. Uşaqlar kirt dayandılar дети вдруг остановились
Полностью »qırs-qırs olmax: (Balakən) yumru-yumru olmaq (torpağa aiddir). – Torpax qırs-qırs oldu
Полностью »1 сущ. курс: 1. систематическое изложение какой-л. науки в высшей школе. Leksikologiya kursu курс лексикологии, iqtisadi nəzəriyyə kursu курс экономич
Полностью »ə. 1) haqq müqabilində bir şeydən istifadə hüququnun başqasına verilməsi; 2) kirayə haqqı
Полностью »...artması (the) increase in the exchangevalue of the manat; Manatın kursu qalxıb / artıb The exchange value of the manat has gone up
Полностью »i. sledge, sleigh; ~ sürmək to drive* a sledge / sleigh; ~də getmək to drive* in a sledge / sleigh
Полностью »...rent; ~sinə velosiped bicycle on hire; O, mənə üç aylıq mənzil kirəsi borcludur He owes me three months’ rent; ~ etmək to lease (d.), to take* on / b
Полностью »...gürzə. 2. Qurban qoyununun ətindən qız evi oğlan evinə lülə-kabab, girs və dolma göndərər. R.Əfəndiyev.
Полностью »is. [ər.] Qəzəb, hiddət, acıq, qeyz. İzzət qüssədən və Məhəmmədhəsən əmi hirsindən başladılar Əhməd kimi ağlamağa. C.Məmmədquluzadə. ◊ Hirs bağırsaqla
Полностью »I (Qazax) narın. – Xırş duz ağ olar II (İsmayıllı) yeni doğmuş heyvanın ilk südü. – Buzoya çox xırş vermə, ölər III (Zəngibasar) tüstü. – Soba xırş el
Полностью »...озлобления), зло, злость, злоба. Hirsindən əsmək дрожать от злости, hirs onu boğurdu злость душила его, hirsindən demək сказать со зла, hirsindən ağl
Полностью »прил. 1. гъвацӀ гъана дакӀун кумай (мес. хер); кил. kirs¹; 2. кьатӀ авай, бириш авай (кил. kirs²).
Полностью »1. чап, кирс; чапрас; кирсеба. 2. са къвалахъай, къерехдихъай тир; къерехдин, кьвед лагьай дережадин. 3. грам. косвенный, кирсеба (мес. суал). ♦ к
Полностью »нар. кирс яз. И цӀар кирсдиз чӀугунва. Р. Синоним: кирсдаказ, кирсеба, кирсебадаказ.
Полностью »нареч. 1. чапдиз, чапрасдиз, кирс алаз, кирсеба. 2. пер. чап-чап, са виляй, вилин тIумунай, пис-пис (килигун).
Полностью »1. михьиз патахъ хьун, лап какур хьун; кирсеба акъвазун, кирс акатун. 2. сив патахъ хьун, ччин патахъ хьун.
Полностью »kirs (dan.); гъвацӀ гъун (гъвацӀ хтун, гъвацӀ хкун) bitişməyə başlamaq, bitişmək (calaq, sınığı olan yara, sınmış budaq, ağac haqqında).
Полностью »kirs (dan.); гъвацӀ гъун (гъвацӀ хтун, гъвацӀ хкун) bitişməyə başlamaq, bitişmək (calaq, sınığı olan yara, sınmış budaq, ağac haqqında).
Полностью »кьечIем; сделать косой пробор къвалалай кьечIем (кирс кьечIем) акъудун; прямой пробор дуьз кьечIем (кьилин чIарар дуьз кьве патахъ паюн).
Полностью »...прил. гьяркьвеба (мес. цӀар, цвал); 2. нареч. кирсеба, къвалаба, чап; кирс алаз (мес. парча атӀун); atı köndələn sürmək балкӀан къвалаба гьалун.
Полностью »[fars.] нареч. 1. чапдиз, патахъ; чапрасдиз, кирс алаз, кирсеба, чапдаказ, чап (мес. килигун); 2. дуьз ваъ, чапдаказ; са къвалахъ, къвал гана (мес. ац
Полностью »1. прил. чап, патахъ, чапрас; къвалаба; 2. сущ. кирсеба, кирс алаз, чапдаказ атӀанвай ва я къатнавай парча ва мс.; пӀипӀ (кьилел алукӀдай пудпипӀен яг
Полностью »...(мес. сив). 3. кирсеба эцигун; кирсеба акъвазун; са патахъ ян гун. 4. кирс хьун (парталда).
Полностью »...прил. бегьем тушир, там тушир, зуракӀ (мес. варз); kəmçik parça кирс авай парча (кьил кьилел гъана къатдамаз къерехар дуьз текъвер парча).
Полностью »прил.: ** vasitəli vergi фин. косвенный (кирс) налог (буржуазиядин уьлквейра); vasitəli nitq грам. косвенная речь (урус.); vasitəli tamamlıq грам. кос
Полностью »1. кирс; цIидга. 2. алгъай, са патахъ ян ганвай. 3. какур, патахъ. 4. чапрас вилер авай, чапрас. 5. пер. пис-пис ихтибарсузвилелди; бросать косые в
Полностью »...къаншар пипIер галкIурдай дуьз цIар. 2. вичикай рувар-рувар хьайи кирс цIарар авай магьут хьтин парча).
Полностью »нар. кирс кваз.... лацу шаларяна чӀулав кьветӀелар кирсеба алчудна кутӀуннавай кьакьан яцӀу зангарини ам такӀан инсанрик зурзун кутазвай. Къ. Къ. КӀ
Полностью »...Гуьлмегьамедов, Г. И. Мегьамедов. Лезги чӀал. VӀӀӀ- Х классар патал. * дуьз ~, кирс ~.
Полностью »...кьилел гъайи мусибатрикай, лезгийрикай кхьизва лугьуз вичиз кирс килигуникай, гьавиляй азабар гуз кӀвал тагуникай суьгъбетарна. М. М. Уях хьух
Полностью »...кукӀвал, МичӀи чуьл я, баябан дуьз. А. Ф. Эм-Тэ-Эс. Антонимар: кирс, патахъ. 2) вири патарихъай еридиз тамам. Ктабдиз дуьз, бегьем девит, чар, къеле
Полностью »...гл., ни вуч 1) кьатӀ авун, атӀун. 2) вацӀун са патай муькуь патаз кирс квачиз экъечӀун. * кӀар хьун гл., вуч кьатӀ хьун, атӀун... Куь умудрин гъал
Полностью »...тухузвай. Къ. М. Дуствилин цӀай. ☼ М. М. Гьажиева и существительнидин кирс падежра гьам - уни, -ади ишлемишун норма яз гьисабзавай ( кил. М. Гаджи
Полностью »f. Üzə, yanağa kirşan sürtmək. [Qətibənin] çöhrəsini Bağdad və Xorasanın ağ mərmər rəngli kirşanları ilə kirşanladılar
Полностью »is. Qadınların üzlərinə sürtdükləri ağ və ya ət rəngində ətirli, kosmetik toz maddə. Əziziyəm, bizə gəl; Al-yaşıl gey, bizə gəl; Üzün kirşanı neylər;
Полностью »sif. Üzünə ənlik və kirşan vurmuş. Yaşı qırx beşdən artıq, lakin yanaqları ənlikli-kirşanlı bir qadın içəri girdi
Полностью »is. Qadınların üzlərinə sürtdükləri ənlik və kirşandan ibarət kosmetik maddələr. Sənin kimi mah-camal; Ənlik-kirşanı neylər? (Bayatı)
Полностью »