İBRƏT

\[ər.\] ибрет (1. тарс (са пис вакъиадикай,чӀуру кардикай къачудай); ibrət almaq (eləmək, götürmək) ибрет къачун, тарс къачун (са вакъиадикай, кардикай), чешне къачун, жуваз нетижа хкудун, чирун; ibrət dərsi almaq кил. ibrət almaq; ibrət dərsi vermək кил. dərs (dərs vermək); ibrət olmaq кил. dərs (dərs olmaq); 2. чешне; 3. несигьат).
İBRƏ²
İBRƏTAMİZ

Digər lüğətlərdə

бунт вакха́нка калиброва́ние каре́ острого́рбый разры́в хорово́дница шприцо́вщик баяде́ра благоприя́тный голоство́льный одеколо́нный погора́ть с тех пор когда Голубиная Adolf attrahent charge nurse container shipping deduplication get along hey remedial жалостливый курятник