ÇAPMAQ

ÇAPMAQ I f. Səyirtmək, bərk sürmək. Tapdıqgil də onun arxasınca dördnala çapdılar (İ.Şıxlı).

ÇAPMAQ II f. Kəsmək. Mən bədbəxt öz ayağıma balta çapdım (H.Nəzərli).

ÇAPMAQ III f. Talan etmək, qarət etmək. Koxanı gör, kəndi çap (Ata. sözü).

ÇAP
ÇARPAZ

Digər lüğətlərdə

биссектри́са витаминизи́рование гемогра́мма задуше́ние индю́к опеча́тываться полторы́ пре́ния солёно- су́дорожность убы́ток борзопи́сец внуше́ние самова́рный та́ры да ба́ры чудакова́тый глек изограф лай conditioned reflex metabasis кобра опрыскиватель приходящий умыть