кӀан

[sup]Ӏ[/sup] (-и, -е, -ер) - дно : вацӀун кӀан - дно реки; дагъдин кӀан - подножие горы; дагъдин кӀане - у подножия горы; кӀан квачир гьуьл - а) бездонное море; б) (перен.) обжора; кӀвачин кӀан (анат.) - стопа; кӀамун кӀан - дно ущелья; цавун кӀан - небосклон; чекмедин кӀан - подошва ботинка (сапога); шалвардин кӀан - мотня штанов, шаровар; кӀан кун - подгорать (о дне посуды); кӀаниз ягъун - тонуть (в чём-л.); агъа кӀан - а) не менее (чего-л.); б) минимум.

[sup]ӀӀ[/sup] - см. кӀан хьун.

кӀамукьун
кӀан-пад

Digər lüğətlərdə

ве́ялка допеча́тать инохо́дка купцо́в писчебума́жный позвоно́чные софи́ст горни́ст лимно́лог неду́г общечелове́ческий садово́дство скро́мно batho- Eleazar maundering pretend rack-rent undrinkable weighing изломанный неустойка прикормка солнечный хек