ÜZSÜZ

ÜZSÜZ I sif. Həyasız, sırtıq, riyakar. Bir sıra vicdansız, bir sıra üzsüz; Gəzib qara-qara hər yerdə güdür (M.Müşfiq).

ÜZSÜZ II sif. Üzü olmayan əşya. Üzsüz yorğan-döşəyə girib xəyala getdi.

ÜZMƏK
ÜZÜCÜ

Digər lüğətlərdə

бесчелове́чно лесопоса́дка нейро́з перепля́сывать паха́ть потренирова́ться самовы́разиться сы́тость баржа бойкотировать клянча раш ухаб achromatous bottoming enslaver fair-maid health-and-beauty aids wobbulation деликатность обновиться петушок предвидеть расчиститься тарификация