QAFİL

\[ər.\] прил. 1. гъафил; вуч ийидатӀа ва кьилел вуч къведатӀа виликамаз фагьум тавуна вичин кар буш кьадай; дуьньядикай хабар авачир; игьтиятсуз, дикъетсуз, хабарсуз; // сущ. гъафил кас, буьндуьгуьр; qafil olmaq гъафил хьун, игьтиятсуз (дикъетсуз, хабарсуз) хьун, фирсет гъиляй ахъаюн, игьтимал авун; 2. садлагьана (хьайи, атай, жедай), хабарни авачиз (хьайи, атай, жедай), гьасятдин (мес. ажал, кьиникь).
QAFASIZ
QAFİLANƏ
OBASTAN VİKİ
Ələkbər Qafil
Ələkbər Qafil (1818, Şamaxı – 1891, Şamaxı) — Azərbaycan şairi. Şamaxıda “Beytüs-Səfa” ədəbi məclisinin üzvü.

Digər lüğətlərdə

мужикова́тость огороди́ть проклева́ться противополо́жно шестидеся́тничество впа́дина диалектоло́гия до упа́да постра́нствовать то́рмоз траги́чный admonish Anacreontic butterwort detention camp exponential hydrolant literati mint-mark prosthesis Puritan Fathers safety education отголосок подпись сигарный