АБУР

(-ди, -да, -ар) 1. abır, həya; 2. yaraşıq; gözəl görkəm, görünüş; кӀвалин абур аял я, суфрадин абур – мугьман. Ata. sözü evin yaraşığı uşaqdır, süfrənin yaraşığı qonaq; * абур хуьн а) abır gözləmək, ədəb qaydalarını gözləmək; b) utanmaq, həya etmək; абурдай аватун abırdan düşmək; heysiyyətdən düşmək, ləyaqətini itirmək; абурдай авудун (абурдай вегьин) abırdan salmaq, biabır etmək, rüsvay etmək.
АБУР
АБУРНИ

Digər lüğətlərdə

безубы́точный ве́нтерщик запа́льчиво на́волока обуче́ние поддёрг ха́пать бурова́тый весова́я выка́пывание до́низу запа́чкивание корчма́рь нежела́тельно попро́бовать что бу́дто accumulator plant bridging epenthetic extravaganza ponderosity запугивать карачки неистощимый перебивка