HÜLQUM

\[ər.\] сущ. анат. сурлумпӀ; туьд, туьтуьх; ** hülqumu qurumaq гзаф кичӀе хьун, кичевиляй вичи-вич квадарун; hülqumundan yapışmaq сурлумпӀ кьун, туьд кьун, туьтуьхдикай кьун; hülqumundan keçirmək кил. həzm (həzm-rabedən keçirmək); hülqumunu üzmək туьд акъудун, туьд галудун, кьин.
HÜQUQŞÜNASLIQ
HÜLQUMLAMAQ

Digər lüğətlərdə

-ак-(ий) вдоба́вок веща́ние дыропробивно́й ибери́йский обкола́чивание помолоди́ть прему́дрость гелиофи́т заступи́ть дорогу отсёлок отслужи́ть полуглухо́й поха́бница спа́рринг фу шалон disciplinatory dwelling Laconia merry-maker знак подробность сумбур чек