ÇAPMAQ

ÇAPMAQ I f. Səyirtmək, bərk sürmək. Tapdıqgil də onun arxasınca dördnala çapdılar (İ.Şıxlı).

ÇAPMAQ II f. Kəsmək. Mən bədbəxt öz ayağıma balta çapdım (H.Nəzərli).

ÇAPMAQ III f. Talan etmək, qarət etmək. Koxanı gör, kəndi çap (Ata. sözü).

ÇAP
ÇARPAZ

Digər lüğətlərdə

бабёнка грибообра́зно е́хать лосефе́рма на ча́с плодоро́дие изгота́вливаться ки́па кошени́ль общу́чить пасти́ччо переме́нные звёзды просту́кивание раскоди́рование саквоя́ж силосова́ть умили́ться -ious barf baronize signary tike дородность подданство эрцгерцог