...nəfəsə zu...” deyərək qaçış olur. Mənbələrdə zu (zu, zuyu, züyü) “qaçış”, “sürüşmə” mənalarında açıqlanıb. Təqlidi sözdür. (Bəşir Əhmədov. Etimologi
Полностью »Зуб за зуб (спорить, браниться и т. п.) Не уступая один другому. Браниться, разговаривать зуб за зуб.
Полностью »zolaq-zolaq, zol-zol; зул-зул авун a) zol-zol etmək, zolaqlar şəklində kəsmək (dərini, parçanı və s.); b) zol çəkmək (zolaqlar şəklində izlər əmələ gə
Полностью »klas. bax zor. Bir tərəfdə görürəm qüvvəti-zur; O biri yanda bilik, fənn, şüur… Ə.Nəzmi. Qızlara insan deyib; məxluq edir başına zur. C.Cabbarlı.
Полностью »предлог 1. -дихъ (-ахъ, -ухъ, -уьхъ); за дверью ракIарихъ, ракIарин кьулухъ; сидеть за столом столдихъ ацукьун. 2. анихъ, а пата, кьулухъ; за горами д
Полностью »is. 1. Sürüşmək üçün buz meydança. 2. Xizək ilə buz meydançada sürüşmə. Züy getmək (buz üzərində sürüşmək).
Полностью »is. Nəfəslə çalınan musiqi alətlərində səsi əsas alətin ahənginə uyğunlaşdırma, onun çaldığı havanı təkrar etmə. □ Zü(y) tutmaq (getmək) – 1) çalınan
Полностью »-зю, -зишь; св. (нсв. - лямзить) кого-что разг.-сниж. Стащить, украсть. Кто авторучку слямзил? Кошелёк из сумки слямзили.
Полностью »...cücələri çağırmaq üçün çıxarılan səs. Ovcumu dən ilə doldurub “dü-dü-dü!” səslədiyim zaman hər yerdə olsalar [toyuq və cücələr] qanad çalıb yanıma gə
Полностью »təql. pıqqıltı səsi, pıqqıltı; пу-пу авун səsini boğaraq gülmək, pıqqıldamaq; istehza ilə gülmək, dodaqaltı gülmək.
Полностью »...разг. 1) Выражает призыв или побуждение к действию. Ну-ну, не двигайся. Прыгай... ну-ну! 2) Выражает осуждение кого-, чего-л., отрицательное отношени
Полностью »dan. 1. межд. bax ну; 2. част. yaxşı-yaxşı, di yaxşı; ну-ну, не сердись! yaxşı-yaxşı, hirslənmə; 3. част. hey! dəymə! eləmə!
Полностью »: ни гу-гу 1) heç kəsə demə, sus, səsini çıxartma; 2) dinmir, danışmır, ağzını açmır.
Полностью »разг.: ни гу-гу 1. гьич витI акъудмир гьа, чуькьни ийимир гьа. 2. гьич са гафни акъуднач, чуькьни авунач.
Полностью »...чего-л. (исчез, пропал, ушёл, пролетел и т.п.) Денежки твои тю-тю! Глядишь, а молодость уже тю-тю! Сосед твой с утренним поездом тю-тю.
Полностью »Ӏ (-у, -а, -ар) - осень : зулалди - до осени; зул алукьна - наступила осень; зулун йикъар - осенние дни; зулун магьсулар - см. магьсул; зулун хали - а
Полностью »...Зур киле кьел хьана артух. С. С. Дулма уьцӀуь авур къаридиз. Зур йисуз хуьре, зур йисуз патал чкайра кӀвалахзавай Сейфуллагьдивай хуьруьнвийри
Полностью »is. [fars.] klas. bax xoy. Çox gözəlsən, amma xuyundur yaman; Baxmazsan üzümə mənim çox zaman. M.P.Vaqif. Duzlu hekayətin, nəməki sözün; Pəsəndidə xül
Полностью »...Илим кӀелун я зи метлеб. С. С. Дидедиз. Инсан я зун, захь ава зи куьчени, Ам зи чилни, ам лап цавни - вири я. А. С. Лезги куьче.... зи къуллугъ кьили
Полностью »...B.Vahabzadə. 8. “Tərəf”, “səmt”, “yan” mənasında (o, bu, bəri, o biri və s. sözlərdən sonra işlədilir). Təpənin o üzü. Çayın bu üzü. – Atlar tapılmad
Полностью »is. 1. Dənizləri, gölləri, çayları, bulaqları əmələ gətirən və hidrogenlə oksigenin kimyəvi birləşməsindən ibarət olan şəffaf rəngsiz maye. Yağış suyu
Полностью »...ənbərbu kimi; Ol səbəbdən incəlib qəddim olubdur mu kimi. M.P.Vaqif. Yüz huri-qılman olaydı hazir; Mu qədri ülfət etməzdi xatir. Q.Zakir.
Полностью »iş. əvəz. 1. Zaman və ya məkan daxilində bilavasitə göz qabağında olan şeyi göstərir, həm də ismə konkretlik verir (o müqabili). O bu evdə yaşayır. Bu
Полностью »фарс, сущ.; -уни, -уна; -ар, -ари, -ара къуват, гуж. Ви гъиле цӀи зур хьана хьи. С. С. Тенбекдикай дар хьайила. Адахь мадни са гьунар, зур жеда, Вир
Полностью »...вацралай къведай пуд вацран вахт. Гьа икӀ акъатна гад, атана зул. А. Ф. КьатӀ-кьатӀ авур зунжурар. Гатун чими гьаваяр акъатна чаз зул жеда. X. Т. З
Полностью »...регъуьн; чинеба геле къекъуьн; рикIяй такIанвал аваз хьун; ни в зуб (толкнуть) гьич затIни чидач, са гафни чир хьанач, лугьуз хьанач; не по зубам ем
Полностью »мн. нет квал; зуд во всѐм теле вири жендекдик квал ква. ♦ он испытывает писательский зуд адак писателвилин квал, гужлу гьевес ква.
Полностью »I (Xaçmaz) bax zol IV II (Xaçmaz, Meğri) bax zol II. – Ağaquli mq: altı zul gamış göni göndərmişdi (Meğri); – İnegin derisinnən bir neçə çaruğluğ zul
Полностью »...падракьун зуларалди чапдаказ нехишламишнавай са сандух авай. 3. Р. Зи уьмуьрдин шикилар. Балугъ чрадайла, ягьлавда михьнавай картуфдин зулар эциг
Полностью »1 сущ. аккомпанемент на духовом инструменте; züy tutmaq: 1. аккомпанировать на духовом инструменте; 2. перен. поддакивать кому-л., поддерживать кого-л
Полностью »I. i. backing for a piper, vamping a piper, taking the second part on a pipe, accompaniment to the pipe; ~ tutmaq: 1) to accompany / to vamp a piper (
Полностью »ZE1 f. «əz»in şeirdə işlənən ixtisar şəkli. ZE2 f. ərəb, fars və əski Azərbaycan əlifbalarında hərfinin adı.
Полностью »...тир, муркӀадин харар кьван адан къайи стӀалри зи бедендиз зуз акъудзавай. Н. Мирзоев. Къайи стӀалрин марф. Хъуткьунна аппаратдилай трубка хкажна
Полностью »сущ.; -вади, -вада; вар, -вари, -вара гъвечӀи цуьрц.... атӀай чинаррин ва маса тарарин пунарилай хквезвай зугъвар, диде-буба амачир етимар хьиз, ак
Полностью »...1. ... dalında, ... arxasında, ... o tayında, ... o tərəfində; за горой dağın dalında; за рекой çayın o tayında; 2. ... o tayına, ... o tərəfinə; бро
Полностью »м; мн. зубы (ağızda); зубья (alətlərdə, detallarda vəs.) diş; в зубах навязло lap təngə gəlmişəm, lap zəhləm gedib; держать язык за зубами dilini (din
Полностью »is. accompagnement m à un instrument à vent ; ~ tutmaq 1) accompagner vt à un instrument à vent ; 2) məc
Полностью »...«Садвилин» жергеяр къалин жезва. М. М. Кьибле пата гурзава. «Зу, зу» лугьуз, гьарайдайбур къалин я, Ягъиз тежер къванер кьазва са зурба... Х. X. Чи
Полностью »-зу, -зешь; налез, -ла, -ло; св.; разг. см. тж. налезать 1) а) на кого-что, во что; только 3 л. Влезть, забраться в каком-л. количестве. В шлюпку нале
Полностью »...var, mən sənə çox məsləhət görürəm durub gedəsən bir ağlaşmaya orada zü tutasan bundan ötrü ki, bir böyük məşğuliyyət olub (N.Vəzirov); ƏZA Bir millə
Полностью »...хабар авачни. Даим хъваз на и къарасу, Гьич ви рикӀел къведач хьи зу. С. С. Самовар. Хуьрек кӀанда даим ширин... С. С. Фекьияр. Даим хъуьредай абуру
Полностью »is. 1. Zurnaçının işi, peşəsi, sənəti. 2. məc. Uzunçuluq, boşboğazlıq, naqqallıq
Полностью »is. 1. Zurna çalan çalğıçı. Qızı öz kefinə qoysan ya zurnaçıya gedər, ya halvaçıya. (Ata. sözü). Zurnaçılar çalmağa başlayırlar
Полностью »sif. Zurna və balaban çalınan (çalğılı). [Tükəz qarı:] Sənə toy lazımdır, kişi, özü də zurna-balabanlı bir toy… S
Полностью »is. Zurna və balaban. [Qarovulçu:] Odur kəndin camaatı, uşaqlıböyüklü zurna-balabanla buraya gəlirlər
Полностью »is. Nəfəslə çalınan boruşəkilli, ağzıgen, kəskin səsli musiqi aləti. Zurna çalmaq. – Birdən qulağıma zurna səsi gəldi
Полностью »is. [alm. Summer] tex. Səs siqnalları vermək üçün radiotexnika və telefoniyada işlədilən elektrik cihazı və cihazda eşidilən qırıq səs
Полностью »is. məh. Qış ehtiyatı. Hamının anbarında üzümü, narına-heyvasınatan qış zumarı [var]. Mir Cəlal
Полностью »zərf Çox çətinliklə, gücbəla ilə. Ölüm-zülüm işi qurtarmaq. – [Yolçular] ölüm-zülüm kəndin içindən çıxıb, gecə yarısı Usta şəyirdi dediyimiz yerə çata
Полностью »...абуруз кӀвалах ийиз. А. Ф. КьатӀ-кьатӀ авур зунжурар. ЦӀикьвед суз зу кӀвалел хьана, Залумари зи чан кана... М. Разаханов. Батракдин мани. Девлет ав
Полностью »...дар... Е. Э. Дилбераз. Даим хъваз на къарасу, Гьич ви рикӀел къведач хьи зу. С. С. Самовар. БицӀек вун зи рикӀел тек- бир атана, - Лагьана за хтай ч
Полностью »