İLAN
сущ. 1. гъуьлягъ, мурдар; // гъуьлягъин (мес. агъу); 2. пер. рикӀе кин авай, хаин, мецел агъу алай, мез туькьуьл кас; 3. пер. гъуьлягъ хьтин затӀунин гьакъинда; ** ilan ağzından qurtarmaq гъуьлягъдин сивяй акъудун, гзаф хаталу, залан, четин везиятдай акъудун; ilan ağzından qurtulan quş (qurbağa) kimi гъуьлягъдин сивяй акъатай къиб хьтин (хьиз), гзаф хаталу, четин везиятдай акъатай касдин гьакъинда; ilan dili çıxartmaq, ilan kimi dil çıxartmaq гъуьлягъдин мез акъудун, гъулягьди хьиз мез акъудун, минетун, тӀува къведайвал хагьишун, минет-суьнетун; ilan gözü kimi гъуьлягъдин вил хьтин (хьиз), лап тӀимил, лап зайиф; ilan mələyən гъуьлягъар къекъведай, гзаф чими, кьурагь, яд авачир (мес. чуьл); ilan vuran ala çatıdan qorxar Ata. sözü гъуьлягъди ягъайдаз кашудикай кичlе жеда; ilan vurmuş kimi гъуьлягъди ягъайди хьиз а) азиятдикай, тӀалдикай акӀаж хьанвай касдин гьакъинда; б) садлагьана, хкадарна; ilana ağı vermək гъуьлягъдиз агъу гун, хелветдаказ, гъилин кӀаникай худугун, чинеба гьалдарун; dili ilanı yuvadan çıxardar кил. dil¹.